U fokusu - Srbija

Nedovoljno projekata javno privatnog partnerstva

Od donošenja Zakona o javno privatnom partnerstvu i koncesijama 2011. godine, nadležna Komisija odobrila je 31 projekat, podaci su Ministarstva privrede. Polovina tih projekata ugovorena je ove godine. Takav oblik investiranja u javne usluge Srbija ne koristi dovoljno, ocenjuju stručnjaci.

Zbog nedostatka novca, Beograd se odlučio za partnerstvo sa privatnicima koji, osim što ulažu finansijska sredstva u gradske projekte, nude znanje i iskustvo. Plan im je, kažu, da u narednom periodu, između ostalog, zajedno izgrade fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, zamene liftove i javnu rasvetu. Uskoro bi mogli da budu potpisani i prvi ugovori vredni više stotina miliona evra.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da se trenutno realizuje projekat javno privatnog partnerstva za javni prevoz kako bi se privukli privatni prevoznici koji bi zajedno sa GSP-om vozili građane od 1. januara, što je projekat na 10 godina.

"Želimo da pronađemo partnera koji će zajedno sa gradom Beogradom izgraditi postrojenje za proizvodnju struje iz otpada i koji će nam srediti deponiju Vinču kako bismo sredili i ekološki problem koji imamo s obzirom na to da je Vinča najneurednija deponija u ovom delu Evrope", navodi Mali.

Javno privatno partnerstvo se u mnogim državama odavno primenjuje. Na primer, u Francuskoj se realizuje od sredine 19. veka. Takva rešenja mogu biti korisna za građane, ali samo ako je procedura potpuno transparentna. Stručna javnost poziva nadležne da na svom sajtu objave registar zaključenih ugovora.

"Pre nekoliko meseci reagovao je i poverenik, tražio je da se taj registar formira. Veliki je problem što se ne može nadzirati kako neko sprovodi obaveze ukoliko nemate javno objavljen ugovor", napominje Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, očekuje da će izrada registra biti okončana do kraja godine i dodaje da, ako dođe do probijanja roka, to neće biti dugo.

Za stručnjake je sporno to što je Zakonom o javno privatnom partnerstvu i koncesijama propisano da se on ne primenjuje u slučaju kada Srbija uđe u javno privatno partnerstvo sa strancima na osnovu međunarodnog sporazuma. Kažu da je tako ostavljen prostor za korupciju jer se ne primenjuju ni zakonske odredbe koje treba da je spreče.

"Sve ono što je javno privatno partnerstvo ne mora da prolazi redovne procedure ako je pokriveno međudržavnim sporazumom", ukazuje Stevanović.

Pre odluke o ulasku u javno privatno partnerstvo neophodno je da se uradi studija opravdanosti koja treba da pokaže koliko su isplativi ili neisplativi neki drugi oblici rešavanja određenog problema.